Илија Перлушић бије Турке под Клисом 0001    Што се оно украј Клиса свитли, 0002    Ил су врата од сувога злата, 0003    Или жарко са запада сунце, 0004    Ил’ је барјак Перлушић Илије? 0005    Нису врата од сувога злата, 0006    Та клиска су од челика врата, 0007    Нит је жарко са запада сунце, 0008    Та сунце се истом помолило, 0009    Нег је барјак Перлушић Илије. 0010    Под барјаком диван-кабаница, 0011    А на њојзи Перлушић Илија. 0012    Сио Иле, ноге прекрстио, 0013    Па он купи чету од јунака; 0014    Купио је момке чудновате, 0015    Кој’ немају ни оца, ни мајке, 0016    А за вјерну и не знаду љубу, 0017    Да не рекну, кад рана допадну, 0018    Да не рекну: » Јао мени, мајко, 0019    Помози ми, мој једини бабо, 0020    Прихвати ме, моја вирна љубо!« 0021    Кад је јунак чету сакупио 0022    И у чети момке чудновате, 0023    Липо ’е Иле чету разредио, 0024    Још мудрије страже пометао, 0025    И над страже стражу караулу. 0026    Па он меће једног до другога, 0027    Да се момци не плаше Турака, 0028    Нег да Турке из потаје туку. 0029    Па он сједе сред својег шатора, 0030    Да се јунак понапије вина. 0031    Истом мало постајало вриме, 0032    Још тридесет не попио ока, 0033    Ал ето ти прва стража дојде, 0034    Како дојде, бесидити појде: 0035    »А Бога ли, Перлушић Илија, 0036    Што си сио и вино попио? 0037    Вино ти се с крвцом помишало, 0038    А ракија на ране истекла! 0039    Ево иду с тврдог Клиса Турци, 0040    Гором пишци, пољем коњаници, 0041    Да имадеш соколова крила, 0042    Ти Турцима утећи не мореш.« 0043    Кад то чуо Перлушић Илија, 0044    Кад је чуо, што говори стража, 0045    Он нит хаје, нити похајује, 0046    Већ узима нову боцу вина, 0047    Вино пије, водом с’ расхлађује. 0048    Још се Иле ни напио није, 0049    А камо ли срце разиграо, 0050    Ал ето ти другога стражара, 0051    На њему је седам грдних рана. 0052    Кад он дојде Перлушић Илији, 0053    Кад он дојде, бесидити појде: 0054    »Бога теби, Перлушић Илија, 0055    Што си сио, нигда не сидио, 0056    Зар не видиш, не видио сунца, 0057    Зар не видиш седам грдних рана? 0058    Ево Турци кано ситне звизде, 0059    А барјаци кано и облаци, 0060    Коњ до коња, јунак до јунака, 0061    Нит ћеш утећ’ нит однити главе.« 0062    За то Иле ништа и не хаје, 0063    Даље пије у шатору вино, 0064    Пије вино кано воду хладну, 0065    А ракију кано малвасију. 0066    Истом мало постајало вриме, 0067    Ал ето ти трећега стражара. 0068    Како дојде, бесидити појде: 0069    »Бре, Бога ти, Перлушић Илија, 0070    Зар не видиш, не видио дана, 0071    Да десницу у лијевој носим, 0072    А ти сидиш, вином се веселиш? 0073    Вино ти се с крвцом помишало, 0074    Ракија ти на ране истекла, 0075    Не бринеш се ти за чету своју. 0076    Ево иду с тврдог Клиса Турци, 0077    Гором пишци, пољем коњаници. 0078    Та да имаш лабудова крила, 0079    Не би мого јунак им утећи, 0080    Ни утећи, ни изнити главе.« 0081    Кад је чуо Перлушић Илија, 0082    Кад је чуо, што говори стража, 0083    Разгледа се јунак наоколо, 0084    Као вуче, кад лови јагањце. 0085    Па кад спази Перлушић Илија, 0086    Да десницу у лијевој носи, 0087    Џипи Иле кано гуја љута, 0088    Па он пође у гору зелену, 0089    Гди га чека сва његова дружба, 0090    Гди га чека и на Турке вреба. 0091    Кад је дошо у гору зелену, 0092    Прегледо је стражу караулу, 0093    Па он оде својој храброј дружби. 0094    Како дојде, бесидити појде, 0095    Он бесиди танко, гласовито, 0096    Гласовито, али силовито: 0097    »Ој јунаци, моја браћо драга, 0098    Ево Турци са тврдога Клиса, 0099    Гором пишци, пољем коњаници, 0100    Коњ до коња, јунак до јунака, 0101    А барјаци кано и облаци. 0102    Већ слушајте, моја браћо драга: 0103    Кад на Турке јуриш учинимо, 0104    Не прашћајте, нити испушћајте, 0105    Нег сиците, што се Турчин зове! 0106    Ми морамо мејдан одржати 0107    И осветит своје браће крвцу. 0108    Зато, браћо без оца и мајке, 0109    Ви удрите један на двојицу, 0110    А ја ћу вам, браћо, на тридесет, 0111    А у нужди и на седамдесет.« 0112    Кад је чула млада дружиница, 0113    Што бесиди Перлушић Илија, 0114    Сви с’ јунаци у ред поставише 0115    И на бојно поље отправише. 0116    Кад су били на том бојном пољу, 0117    Проговара један из дружине: 0118    »Капетане, Перлушић Илија, 0119    Праха има, ал олова нема, 0120    Дај пошаљи кога по олово, 0121    Док је лазне, док не буде касно.« 0122    Одговара Перлушић Илија: 0123    »Камо вами зелене доламе, 0124    На доламам’ токе од три оке? 0125    С’јеците их на двоје на троје, 0126    Па ударај један на двојицу!« 0127    Тому није дуго постајало, 0128    Срочише се дви силене војске, 0129    Срочише се, па се и побише. 0130    Туку Турци, туку и каури, 0131    Један каур’на десет Турака, 0132    Перлушићу сам стотину туче. 0133    Гину Турци, ни броја се не зна, 0134    Гину Турци, жалосна им мајка: 0135    Наши туку један по стотину. 0136    Потукоше Турке јаничаре, 0137    Погњавише аге и спахије, 0138    А што оста, наши похваташе, 0139    И под крвне сабље обрнуше: 0140    Све изгибе, нитко не утече, 0141    Нит тко оста да Клишаном јави, 0142    Да им силна изгинула војска 0143    И да с’ више повратити не ће. 0144    Кад су наши Турке похарали, 0145    Похарали, Турке уништили, 0146    Они иду прико горе црне 0147    Пјевајући и пушке мећући.